PREDLOG PROJEKTA

ZAKON O BEZBEDNOSNOJ SLUŽBI

Autor i koordinator:: Božo Prelević

CILJ PROJEKTA

Kraktoročni cilj Projekta "ZAKON O BEZBEDNOSNOJ SLUŽBI" jeste da, na osnovu stečenih iskustava i opažanja, kao i analize rešenja i iskustava demokratskih zemalja i određenih zemalja u tranziciji ponudi alternativna rešenja za nadležnosti, organizaciju i kontrolu službe bezbednosti u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Ta rešenja biće formulisana u modelu novog zakona o bezbednsosnoj službi. Ponuđen kako relevantnim političkim i društvenim snagama, tako i građanima i pripadnicima organa unutrašnjih poslova, projekt treba da doprinese jačanju opredeljenja za demokratske promene.

Dugoročni ciljevi projekta usmereni su na pretvaranje DB-a u nepristrasni faktor stabilnosti, usmeren ka vrhu države sa preciznom zakonskom nadležnošću. Neophodno je da ova služba bude podvrgnuta civilnoj parlamentarnoj kontroli, racionalno dimenzionirana.

Služba bezbednosti predstavljala je bitan instrument za funkcionisanje bivšeg autokratskog sistema. Ona je militarizovana i faktički ne podleže ni civilnoj ni parlamentarnoj kontroli. Zadržavanje službe u sadašnjim okvirima predstavlja najveću opasnost za demokratizaciju zemlje.

OPRAVDANOST IZRADE PROJEKTA

Organi unutrašnjih poslova u Srbiji predstavljaju jedan od dva bitna stuba (zajedno sa partijom) na kojima je izgrađen autokratski sistem upravljanja i onemogućena demokratska tranzicija. Policija je potpuno centralizovana i militarizovana, od stanovništva odvojena i politički usmerena pre svega na zaštitu režima od građana, a ne na primenu zakona. Izvan je svake civilne kontrole a bila je potčinjena samo jednoj ličnosti i porodici. Preterano je uvećana, a doprinela je jačanju osećanja nesigurnosti kod građana.

Ministarstvo Unutrasnjih Poslova RS (MUP RS) sastoji se od: Javne bezbednosti i Drazavne bezbednosti. Neophodno je da dodje do odvajanja Drzavne bezbednosti od Javne(policije), te da se drzavna bezbednost (DB) pretvori u “Informativnu nacionalnu agenciju -INA” koja bi podlegala parlamentarnoj kontroli (osnovao bi se poseban odbor u parlamentu kome bi INA bila odgovorna).

Zatečeno stanje je na žalost potpuno drugačije. Zakonska rešenja su konfuzna. Ne postoji savezna drzavna bezbednost (Savezni DB), ministar RS nema ingerencije nad promenom načelnika resora državne bezbednosti a odgovara za njegov rad.

Povodom ovakve situacije je dva puta je do sada sazivan Republički odbor za bezbednost koji je treba o da raspravlja o radu državne bezbednsoti i oba puta je raspušten.

Postoji neodloživa potreba za sprovodjenjem projekta koji bi problem postavio drugačije, tj. buducu Informativnu nacionalnu agenciju stavio pod parlamentarnu kontrolu i izdvojio je iz MUP-a RS .

Neophodno je u skladu sa Evropskim standardima reorganizovati policiju i odvojiti DB od Javne bezbednosti i time postaviti zdrave temelje demokratizaciji društva, s`obzirom da je sadašnje stanje posledica sprovodjenja istočnih modela koji su u praksi dali loše rezultate.

U LEX-u je vec započeta izrada „Zakona o policiji“ za šta su obezbedjena početna sredstva, i taj projekat je u toku, s`toga bi bilo dobro da se počne sa radom i na ovom projektu što pre, kako bi izvodjenje oba projekta moglo da teče sinhronizovano.

Eksperti LEX-a rade i na izradi Zakona o krivičnom postupku.

Na izradi projekta „Novo policijsko zakonodavstvo u Srbiji“ je vec angazovan dr. Budimir Babović (clan LEX-a), bivsi šef Interpola za Jugoslaviju i potpredsednik Interpola.

Sistematizovana analiza i prezentacija problematike treba da istakne značaj negativnih efekata postojeće organizacije i političkih zloupotreba policije. A potpuna revizija koncepcije sistema bezbednosti i predlaganje novih normativnih rešenja nameću se kao jedan od prioritetnih zadataka u borbi za demokratske promene.

U tome leži suština opravdanosti projekta koji treba da celovito i koherentno obradi ova pitanja.

OPIS I SADRŽAJ PROJEKTA

Projekt treba da bude realizovan u dve etape.

Prva etapa obuhvata pripremu dokumentacije i izradu modela novog zakona o bezbednsonoj službi.

U drugoj etapi biće organizovani stručni okrugli stolovi uz prisustvo stranih eksperata prvenstveno iz zemalja koje su imale sličan problem.

Prva etapa

Prva etapa biće realizovana u tri osnovne faze:

definisanje i verifikacija polaznih osnova za utvrđivanje nove koncepcije OUP; kao najvažnija pitanja mogu se navesti:
1. redefinisanje misije policije u smislu uspostavljanja nove ravnoteže između različitih aspekata te misije, a u tom kontekstu posebno rešavanje pitanja depolitizacije, deideologizacije i profesionalizacije;
2. preispitivanje postojećih mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole i ustanovljenje novih tela za nadzor rada organa unutrašnjih poslova (posebni ombudsman za policiju u sklopu institucije parlamentarnog ombudsmana);
3. usvajanje etičkog kodeksa;
4. smanjivanje broja pripadnika organa bi predlaganje rešenja za višak radne snage;
5. ograničavanje ovlašćenja i diskrecionih prava;
6. obrazovanje pripadnika policije (detaljna revizija nastavnih programa na različitim nivoima obrazovanja policajaca, sa naglaskom na poštovanju ljudskih prava);
popis postojećih policijskih propisa i onih rešenja (odredbi) u njima koja valja izostaviti, zameniti ili korigovati;
obrada normativnih rešenja i prakse nekoliko zemalja: prezentacija rezultata prve tri faze projekta:
1. stručnoj javnosti organizovanjem okruglog stola uz učešće domaćih i stranih stručnjaka, i
2. široj javnosti kojoj se posredstvom medija predstavljaju osnovni principi pristupa materiji i relevantna saopštenja učesnika okruglog stola.
izrada modela novog zakona o Službi bezbednosti, na bazi radnih materijala pripremljenih tokom prvi tri faze i uzimajući u obzir raspravu i rezultate okruglog stola.

Druga etapa

LEX ostvaruje kampanju u javnosti za prezentaciju izrađenog modela zakona

medijskom kampanjom i
nizom javnih prezentacija i tribina organizovanih uz učešće domačih i stranih eksperata.

TRAJANJE PROJEKTA

I etapa 8 meseci,

II etapa 4 meseca,

OČEKIVANI REZULTATI

Kratkoročno, Projekt treba da doprinese jačanju svesti i sticanju znanja građana u odnosu na svoja prava, kao i povećanju njihove spremnosti da se bore za zaštitu tih prava.

Takođe se očekuje – a to bi bilo veoma značajno – da će Projekt podstaći organizovane demokratske snage da se za problematiku demokratske rekonstrukcije policijske institucije zainteresuju u znatno većoj meri nego što je to sada slučaj i da to iskažu većim i sistematičnijim angažovanjem u ovom domenu.

Dugoročno, realizovanjem prve etape projekta stvoriće se preduslovi za transformaciju policije od uporišta anti-demokratske vladavine u značajnu instituciju uspostavljanja i unapređivanja demokratskog civilnog društva.

Stavovi utvrđeni u međunarodnim instrumentima (univerzalnim i evropskim) biće integrisani u nacionalno policijsko zakonodavstvo.

Demokratskim promenama u Srbiji i ostvarenjem ovog Projekta biće omogućena reintegracija srpske i jugoslovenske policije u organizacije i oblike međunarodne policijske saradnje (Interpol, OUN, regionalne – evropske i uže).

Projekat bi trebalo da doprinese demokratizaciji društva i unese neophodnu kontrolu rada nad službom Državne bezbednosti koja je u ovom trenutku potpuno van bilo kakve parlamentarne ili institucionalne kontrole, a što je neophodni preduslov za funkcionisanje pravne države.

Zateceni istočni model je bio kočnica ovakvoj demokratizaciji i predstavljao osnovni instrument prethodnog režima. Sa demokratskim promenama koje su nastupile u Jugoslaviji potreba za ovakvim Zakonom, koji bi službu DB-a izdvojio iz policije i stavio pod institucionalnu kontrolu, postaje imperativ novog demokratskog drustva.

Clanovi tima na izradi projekta :

Koordinator projekta:

Božo Prelević – razrešeni sudija V opštinskog suda u Beogradu i Ministar unutrašnjih poslova u Vladi RS

Projektni tim:

dr Budimir Babović
Slobodan Vučetić - razrešeni sudija Ustavnog suda Srbije i specijalista za paralamentarno pravo i ustavni sistem
dr prof. Momčilo Grubač - prof. Pravnog fakulteta u Novom Sadu
Dušan Slijepčević - razrešeni sudija Okružnog suda u Beogradu

Sekretar projekta:

Dragana Petrovic-Radjenović, advokat iz Beograda.

www.lex.org.rs • Lex ID • Info • Aktivnosti i rezultati • PROJEKTI • Članovi • Kontakt
LEX Advokatska kancelarija • LEX Konsalting