Preskoči navigaciju, idi direktno na sadržaj...
Projekat se odnosi na veoma mladu populaciju dece na nivou osnovnog obrazovanja koji treba da budu pripremljeni za nove uslove života savremenog sveta. Osnovni cilj ovog projekta je da se učenici, budući gradjani, podstiču da analitički tumače i razumevaju društvene činjenice i da se uče otvorenosti prema drugom i različitom.
Projekat treba da podstakne analitički pristup stvarnosti nasuprot mitološko - klasifikatornom koji se u osnovnim školama nudi kao osnova saznanja o istoriji, društvu i kulturi. Time se stvara temeljna osnova za modernizaciju srpske društvene zajednice i integraciju Srbije u evropske tokove. Ukoliko se ne izvrši pomak u razumevanju i interpretaciji nacionalne istorije i kulture buduće generacije će nužno biti opterećene zabludama sadašnjosti i time onemogućene da aktivno učestvuju u stvaranju otvorenog, demokratskog društva.
S obzirom da je osnovna škola jedan od oblika primarne socijalizacije , cilj ovog projekta je da podstakne temeljne promene u navikama mišljenja. Nov pristup u učenju o društvu i kulturi, čini se neophodnim za svako trajnije menjanje navika u mišljenju koje stoje kao ozbiljna prepreka razumevanju stvarnosti i savremenosti.
Nastava istorije i srpskog jezika u osnovnim školama opterećena je prevazidjenim idejama koje se veoma mladoj deci usadjuju kao istine na osnovu kojih će graditi svoj odnos prema svetu. Te ideje su zasnovane na binarnim klasifikacijama koje u žižu interesovanja stavljaju odnos "nas" i " drugih" kao nerazrešiv konflikt. Insistiranje na " neprijateljima" koji stoje na putu " nacionalne nezavisnosti" je osnovni motiv prikazivanja istorijskog kretanja i podsticaj za razvoj kulture. Nepomirljivi odnos "Mi" i "Oni" tumači se kao istorijski usud, te se nacionalna istorija i kultura vide samo kao nusproizvod nacionalnog oslobodjenja. Iz ovog pristupa potpuno su isključene čitave epohe ( na primer period turske vladavine na Balkanu) čime se stvara iskrivljena slika o realnostima istorijskih kretanja, mogućnostima prevladavanja kriza i značaju individualne odgovornosti u kreiranju dogadjaja. Slično se zapaža u nastavi književnosti koja se nesrazmerno mnogo bavi temom patriotizma, tako da je ogroman prostor književnost sveden na ideološki prihvatljive i poželjne teme i autore.
Klasifikatorni ( mitski)i , vrednosno jednostavan model interpretacije ima prevagu nad analitičkim modelom čime se u najranijem uzrastu stvara čvrsta podloga za ojačavanje predrasuda prema drugom i različitiom. Ovo važi koliko za kulturne, religijske, ideološke, i političke razlike, toliko i za odnose prema polu ( ženskom).
Ovo dovodi do opasnog redukcionizma koji ima dve opasne posledice:
negiranje aktivne uloga pojedinaca u društvenom životu i posticanje podaništva i društvene apatije;
podsticanje aistorijske interpretacije istorije čime se učvrščuje ideal zatvorenog društva
U uslovima realne izolacije zemlje, ovakav način obrazovanja utiče na izgradnju unutarnje izolacije nacije, ali i pojedinca. Posledice ovakvog obrazovanja su dalekosežne i višestruke i to na svim nivoima izgradnje ličnosti i definisanja njene uloge u društvu. Time se neprekidno, iz generacije u generaciju stvaraju ozbiljne prepreke za uključivanje srpskog društva u moderne tokove. Otpori demokratizaciji su u velikoj meri posledica ovakvog usmeravanja od najranijeg uzrasta.
Analiza udžbenika iz Istorije i Srpskog jezika i književnosti:
Analiza aktuelnih nastavnih programa i deklarisanih ciljeva nastave:
Na osnovu analiza koje podrazumeva uži obim projekta, a koja se odnosi na postojeće stanje, treba uraditi sledeće:
Prva faza
podrazumeva analizu postojećeg stanja, na nivou užeg to jest šireg obima projekta: analiza i interpretacija gore navedenih oblasti ( navededeno pod Opis i sadržaj projekta)
Druga faza
razrada predloga za buduće promene u pomenutim oblastima. Ovo se odnosi takodje na dve varijante projekta:
Treća faza
rešavanje konkretnih, institucionalnih problema koji se opiru eventualnim promenama u pristupu materiji . U ovoj fazi bi došlo do interakcije sa drugim projektima relevantnim za ovu oblast.
Četvrta faza
edukacija nastavnika i profesora prema gore navedenim zahtevima
Za uži obim projekta potrebno je učesće sturčnjaka koji bi analitički i interpretativno obradili postojeće udžbenike koji se koriste u osnovnim školama ( istoričari, sociolozi teoretičari i istoričari književnosti, književni kritičari) . Na osnovu toga bi bio predložen projekat nove koncepcije udžbenika u kojima bi se klasifikatoran, tradicionalistički, često nacionalistički pristup materiji zamenio analitičkim, modernim, otvorenim pristupom. Nephodno je konsultovati mišljenja pedagoga i psihologa koji bi u eventualnom predlogu novog tipa udžbenika učestvovali u razradi metodologije i načina prezentacije materije.
Širi obim projekta podrazumeva proširenje ne samo broja saradnika već i učešće stručnjaka različitih profila, naročito pravnika. Neophodno je projekat realizovati u saradnji i konsultacijama sa nastavnicima i profesorima sa iskustvom.
Edukaciju bi sprovodili kompetentni saradnici na projektu uz asistenciju psihologa i pedagoga.
Ovako predložen projekat podrazumeva kao korisnike pre svega učenike osnovnih škola. Medjutim, s ozirom na značaj osnovnog obrazovanja, korisnici se time proširuju na društvo u celini. Promena u tipu obrazovanja imala bi veliki značaj za izgradjivanje otvorenog, modernog, demokratski orijentisanog budućeg gradjanina, pa je samim tim polje delovanje široko.
Posledice promena koje predvidja ovaj projekat nisu trenutne već dugoročne. Osnovno obrazovanje odnosi se na decu iz najrazličitijih društvenih sredina kao i iz ekonosmki i kulturno različitih oblasti Srbije. U tom smislu bi promene u pristupu razumevanja vlastite istorije i kulture značile zamenjivanje zastarelog, tribalnog. etnocentričnog i mitotvoračkog modela, modelom koji nudi mogućnosti razumevanja drugog i drugojačijeg, na horizontalnom i vertikalnom nivou. Bez promene u percepciji istorije i nacionalne kulture, u našoj sredini, nemoguće je očekivati promene u percepciji stvarnosti i savremenosti.
Iz ovoga se mogu očekivati pozitivni rezultati u pravcu razvijanja budućeg gradjanina za demokratsko i multikulturno društvo što je neohodno da bi se sprovela integracija buduće Jugoslavije u osnovne, evropske i globalne trendove.
projekat bi u užem obimu trajao 12 meseci, a u širem 24-30 meseci.