Beograd, Topličin venac 11,
Srbija i Crna Gora
tel: +381 11 3034280, 3034281;
tel/fax: +381 11 3282975;
e-mail: office@lex.org.rs
LEX je pristupio izradi modela zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja lica i imovine i detektivskoj delatnosti u nameri da nastavi svoj doprinos jačanju institucija (videti već izrađeni model zakona o obaveštajno-bezbednosnoj službi i model zakona o policiji) i zaokruži legislativu sektora bezbednosti.
Nepostojanje zakona koji bi uređivao rad privatnih obezbeđenja i detektiva po mišljenju domaćih i stranih analitičara, predstavlja značajan bezbednosni rizik za nedovoljno razvijene institucije i građane Srbije.
Veliku zahvalnost za stručnu i finansijsku pomoć bez koje ovaj model zakona ne bi bio izrađen svakako dugujemo Kanadskoj Agenciji za međunarodni razvoj (CIDA) koja je prepoznala neophodnost izrade ovog zakona za jačanje sistema bezbednosti i vladavine prava u Republici Srbiji.
• Stanje u sektoru
• Saradnja
• Realizacija
• Koncept i cilj zakona
• Stanje u sektoru
U Srbiji se danas privatnim obezbeđenjem ili detektivskim poslom bavi između 30 i 40 hiljada ljudi. Zaposleni koji u svom poslu koriste oružje i primenjuju u svom radu fizičku snagu ni sami ne znaju precizno svoja ovlašćenja i granice svojih ovlašćenja, iako su uredno registrovani kod državnih organa.
Nažalost ni sami državni organi, zbog nepostojanja preciznih zakonskih odredbi ne znaju granice ovlašćenja privatnih pravnih lica koja se bave navedenim delatnostima.
S obzirom na postojanje etabliranog organizovanog kriminala koji je u prošlosti imao veze i sa određenim specijalnim jedinicama vojske i policije kao i na činjenicu da su pojedine stranke u okviru svog obezbeđenja koristile lica sa kriminalnom prošlošću bilo je neophodno pristupiti izradi sveobuhvatnog modela zakona koji bi na celovit način rešio važan segment opšte bezbednosti, odnosno sistem privatnih obezbeđenja i detektiva. Ovim modelom zakona izbegavaju se neželjene posledice transformacija privatnih obezbeđenja u privatne policije, u skupove kriminogenih lica kojima bi takva preduzeća bila poslednje pribežište a ne struka.
Arbitriranje izvršne vlasti i političkih stranaka o podobnosti pravnih i fizičkih lica za dobijanje licenci svodi se na najmanju zakonom utvrđenu meru.
• Saradnja
Do modela ovog zakona se ne bi moglo doći bez značajne uloge Kanadske Vlade - Kanadska Agencija za međunarodni razvoj (CIDA), koja je omogućila finansijska sredstva i zakonska rešenja koja se primenjuju u Kanadi.
CIDA je prepoznala da je realizacija ovog modela zakona od suštinske pomoći u jačanju institucija i sistema vladavine prava u Srbiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je pružilo značajan podstrek i pomoć u realizaciji projekta i to preko pomoćnika ministra unutrašnjih poslova - generalnog inspektora policije Gdina Vladimira Božovića i drugih pripadnika generalnog inspektorata MUP-a. Izradu modela zakona su svojim sugestijama pomogli i eksperti iz OEBS-a.
Veliku pomoć u realizaciji ovog modela zakona pružilo je Udruženje za FTO pri Privrednoj Komori Srbije kao i Udruženje detektiva pri Privrednoj Komori Beograda. Razumevanje problema sa kojima se suočavaju pravna lica koja se bave FTO, detektivskom delatnošću kao i sistemima elektronskih nadzora i detekcije nije bilo moguće bez pomoći gore navedenih udruženja koja su projektu pristupila sa ciljem da se zajedničkim snagama dođe do modela zakona koji ih neće sputavati u zakonitom obavljanju svojih poslova.
Ovakav model zakona će Komorama dati široka ovlašćenja da odlučuju o bitnim pitanjima u vezi sa radom članova komore, kao i o sankcijama prema članovima komore koji svoju delatnost obavljaju ispod utvrđenih standarda.
• Realizacija
Sam tekst modela zakona rađen je na bazi uporednih zakona Kanade, SAD, evropskih zemalja, modela zakona koji je rađen u Centru za civilno-vojne odnose u Beogradu, kao i srodnoj zakonskoj legislativi u Srbiji, a uvažavajući specifičnosti pod kojima se ova delatnost obavlja u Srbiji.
Na tekstu modela zakona radili su autori:
prof. dr Slobodan Miletić
prof. dr Bogoljub Milosavljević
Siniša Grbić
Slobodan Vučetić
prof. dr Zoran Ivošević
Božo Prelević
Varja Banić
Dragana Petrović
Darko Škrlj, visoki službenik MUP-a Slovenije
Laslo Toht, NVO iz Segedina (Mađarska iskustva u primeni zakona).
• Koncept i cilj zakona
Cilj ovog zakona je uspostavljanje visokih standarda za sve subjekte koji se bave FTO i detektivskom delatnošću što dovodi do podizanja stepena opšte bezbednosti u Srbiji.
Subjekti FTO i detektivi su po modelu ovog zakona kontrolisani kako od strane MUP-a kojem je prepušten inspekcijski nadzor, tako i od strane zaštitno-bezbednosne i detektivske Komore.
Iako su mišljenja bila podeljena oko toga da li treba pisati dva modela zakona koji regulišu ovu materiju, preovladao je stav da se objedinjenim tekstom na jedinstven i celovit način uredi poslovanje FTO i detektiva.
Posebno je osetljivo regulisati pitanje rada detektiva obzirom da se njihovom delatnošću mogu ugroziti osnovna ljudska prava građana, pre svega pravo na privatnost ali i druga zakonom zaštićena prava. Upravo zato, izrađeni model zakona precizno utvrđuje uslove pod kojima se detektivska delatnost može obavljati, način na koji se može obavljati, šta je zabranjeno, kako se čuva profesionalna tajna, vode evidencije, i drugo. U tekstu modela zakona izričito je naglašeno da se delatnost može obavljati samo na način kojim se ne povređuju ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom ali i svim drugim međunarodnim ugovorima, a posebno Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja propisuje najviše standarde u toj oblasti.
Ovaj model zakona pored ravnopravnosti polova, uvažava i standarde prema maloletnicima.
Delovi ovog zakona koji uredjuju zaštitnu i samozaštitnu delatnost su koncipirani da omoguće maksimalnu operativnost subjektima koji se bave ovom delatnošću ali samo do granica ugrožavanja prava drugih. Naime, nijedan subjekat po ovom zakonu ne može vršiti svoja ovlašćenja na štetu građana i njihovih prava i sloboda.
Ovaj model zakona predviđa obavezno udruživanje subjekata u Komore, uvodi obaveznosti licenci, utvrđuje uslove pod kojima se dobijaju licence za obavljanje delatnosti ali i uslove pod kojima se iste gube. Utvđuju i odgovornosti imalaca licence za pričinjenu štetu, obaveze osiguravanja kod osiguravajućih društava pre započinjanja delatnosti, uslovi i način nošenja i upotreba vatrenog oružja, rad nadzornih centara i sistema tehničke zaštite, obaveza nošenja legitimacija kao i čuvanje podataka i evidencija.
U potpunosti je regulisan i položaj stranih pravnih i fizičkih lica koja se bave zaštitnom, detektivskom i samozaštitnom delatnošću na teritoriji Republike Srbije.
Nadzor nad sprovođenjem ovog modela zakona, nad radom Komora i samih subjekata ima MUP. Odredbama ovog modela zakona jasno su precizirana posebna prava, dužnosti i ovlašćenja nadzornog inspektora.
Sva gore navedena rešenja treba da obezbede transparentno uređene odnose i jasnu podelu nadležnosti između pravnih i fizičkih lica koja se bave zaštitom, detektivskom i samozaštitnom delatnošću i državnih organa, te da dovedu do saradnje i partnerskog odnosa usmerenog ka opštem dobru. Opšte dobro u ovom slučaju je svakako smanjene bezbednosnih rizika za građane, strane i domaće investitore i povećanje opšte bezbednosti u kome bi i državni i privatni subjekti jasno znali svoja ovlašćenja i granice svojih ovlašćenja.
Ovim modelom zakona se onemogućava da država arbitrira ko može da se bavi privatnim obezbeđenjem i detektivskom delatnošću, a sa druge strane država je ta koja onemogućava da se privatna lica bave zaštitnom i detektivskom delatnošću na štetu države i građana.
Ovaj model zakona omogućava i pravnim subjektima kao što su banke i osiguravajuća društva da unajmljivanjem detektiva dođu do podataka o sopstvenim komitentima i na taj način preduprede moguće štetne posledice.
LEX Advokatska kancelarija • LEX Konsalting