Promocija vladavine prava u SRJ

Zastita prava i sloboda gradjana

Cetvrti Forum u seriji foruma koji se organizuju u okviru projekta “Promocija vladavine prava” pod nazivom “Zastita prava i sloboda gradjana” odrzan je 19. aprila 2001. godine.

Uvodno izlaganje na ovom Forumu podnela je prof. dr Marijana Pajvancic, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Medijator Foruma je bio dr Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije.

Forumu je prisustvovalo 19 ucesnika medju kojima su bili predstavnici nevladinih organizacija, politickih partija, dr?avnih organa, eksperti, profesori i advokati. Forum je imao znacajnu medijsku podrsku iz veceg broja medijskih kuca, kako novinskih tako i elektronskih.

Nakon uvodnih komentara datih od strane prof. dr Marijane Pajvancic, koji su bili usmereni na karakteristike i prirodu najznacajnijih pravila za Ustav, Ustavno pravo, odnose izmedju medjunarodnog i unutrasnjeg prava i slobode gradjana. Nakon ovih uvodnih komentara otvorena je diskusija o sledecim pitanjima:

osnovni principi medjunarodnog i unutrasnjeg prava
zastita gradjanskih prava
zloupotreba gradjanskih prava i sloboda
institucije za zastitu sloboda i prava.

Zastita sloboda i prava gradjana

— Prof. dr Marijana Pajvancic—
Pravni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Smisao ustava nije prioritetno u tome da zajemci odredjeni katalog sloboda i prava gradjana, vec i da uspostavi garancije njihove zastite [1] . O postojanju (nepostojanju) principa pravne drzave moze se suditi osloncem na sadrzaj ustavnih garancija koje osiguravaju zastitu sloboda i prava gradjana [2] . Slobode i prava gradjana garantuju se ustavom koji u pravnoj hijerarhiji zauzima najvisi status. Zastita sloboda i prava uziva isti status. Organi koji odlucuju o zastiti, procedure i instrumenti zastite uredjuju se, takodje ustavom.

Sadrzaj zastite sloboda i prava je kompleksan, a oblici u kojima se iskazuje su razliciti [3] . Ustavno-pravna zastita sloboda i prava gradjana ukljucuje:

Svojstvo i prirodu propisa kojima se uredjuje ova materija. To su propisi najvise pravne snage, u prvom redu sam ustav, ustavni zakoni i zakoni. Buduci da se ovi propisi menjaju po narocitoj, najcesce strozijoj proceduri, garancije sloboda i prava ne mogu se lako menjati, jer su propisi koji ih garantuju zasticeni od brzih i olakih promena.

Uredjivanje sadrzaja sloboda i prava u ustavu. Ustav je, dakle, njihov osnovni garant i zastitnik. Samo pod ustavom odredjenim uslovima i u ustavom propisanom obimu, slobode i prava gradjana mogu se urediti zakonima.

Ustavno uredjivanje osnovnih principa koji blize definisu opsti okvir jemstva sloboda i prava gradjana, a narocito granice u kojima su zagarantovane slobode i prava kao i eventualna odstupanja od opsteg jemstva odredjene slobode odnosno prava [4] (npr. ogranicenja, suspenzija, zabrana zloupotrebe i sl.).

Sistem zastite sloboda i prava gradjana koji je uredjen u samom ustavu. Sistem zastite sloboda i prava gradjana je kompleksan. Obuhvata organe u cijoj je nadleznosti odlucivanje o zastiti sloboda i prava, osnovne procedure po kojima nadlezni organi odlucuju o zastiti sloboda i prava i najzad instrumente i pravna sredstva koja gradjani i drugi nadlezni subjekti mogu koristiti u cilju zastite sloboda i prava.

Sadrzaj razmatranja, oslonjen na navedena nacela kao polazne principe, bice usmeren na tri pitanja koja, prema nasem misljenju zasluzuju osobitu paznju.

Prvo je nacelne prirode, ali ima i svoje sasvim prakticne konsekvence. To je odnos unutrasnjeg i medjunarodnog prava u sistemu ljudskih prava, posebno u domenu zastite ljudskih prava i u tom kontekstu sudska zastita sloboda i prava.

Drugo se odnosi na neposrednu ustavno-sudsku zastitu sloboda i prava u postupku po ustavnoj zalbi. Razlog da se posebna paznja pokloni ustavnoj zalbi lezi prvenstveno u tome sto ustavni sistem poznaje ovaj instrument zastite, ali on ne nalazi svoju prakticnu primenu u sistemu zastite sloboda i prava.

Trece se odnosi na institucije koje nase pravo ne poznaje, a cija uloga u zastiti sloboda i prava je osobito znacajna, posebno u podrucju zastite gradjana pred upravom. Kako je “susretanje” gradjana sa drzavom olicenom u organima vlasti najcesce pred organima uprave to su i izgledi da neko njihovo pravo bude povredjeno aktom drzavne vlasti najveci upravo pred tim organima. Zato je zastita prava gradjana pred upravom od posebne vaznosti [5] .

I
ODNOS MEDJUNARODNOG I UNUTRASNJEG PRAVA I ZASTITA SLOBODA I PRAVA GRADJANA

Garantovanje sloboda i prava gradjana aktima medjunarodnog prava izmenilo je tradicionalno konstitucionalno stanoviste da su garancije sloboda i prava gradjana u domenu iskljucive nadleznosti unutrasnjeg prava. Princip ogranicene vlasti (vlast u granicama prava) dobio je tako novu dimenziju. Slobode i prava gradjana su granica vlasti kako u unutrasnjem pravu, tako i na medjunarodnom planu. Suverenost drzave ogranicena je ljudskim pravima kao univerzalnim vrednostima koje prihvataju drzave okupljene u njihovoj opstoj zajednickoj organizaciji (OUN) ili u regionalnim asocijacijama drzava.

Osnovni principi odnosa medjunarodnog i unutrasnjeg prava

Sledeci ovu opstu tendenciju Ustav SRJ je u osnovnim odredbama utvrdio osnovne principe o odnosu medjunarodnog i unutrasnjeg prava u domenu sloboda i prava gradjana. Opsti okvir ovih odnosa odredjuju sledece ustavne odredbe:

Primat medjunarodnog nad unutrasnjim pravom u oblasti sloboda i prava gradjana (clan 10) je nacelni polazni stav na kome pociva odnos medjunarodnog i unutrasnjeg prava.

Primat medjunarodnog nad unutrasnjim pravom eksplicitno je potvrdjen i u odnosu na prava i slobode nacionalnih manjina kao posebnu grupu sloboda i prava gradjana (clan 11).

Obaveza drzave da ispunjava obaveze iz medjunarodnih ugovora u kojima je SRJ strana ugovornica, a koje su izricito utvrdjene opstom ustavnom normom (clan 16 stav 1).

Potvrdjeni medjunarodni ugovori su deo unutrasnjeg pravnog poretka (clan 16 stav 2).

Deo unutrasnjeg pravnog poretka, prema izricitoj ustavnoj odredbi predstavljaju i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava (clan 16 stav 2).

Opsti normativni okvir postavljen u osnovnim odredbama Ustava SRJ u osnovi zadovoljava osnovne standarde sadrzane u aktima medjunarodnog prava i komparativnim konstitucionalnim resenjima.

Nacelan stav o primatu medjunarodnog nad unutrasnjim pravom nije uredjen u normativnom delu ustava

Problem nastaje u primeni i konkretizaciji ovih nacelnih principa utvrdjenih Ustavom SRJ, sto je vidljivo u vise oblasti.

Prvo, nacelan stav o primatu medjunarodnog nad unutrasnjim pravom u materiji sloboda i prava gradjana Ustav SRJ ne prati u svom normativnom delu . Ovi principi nisu konkretizovani nisu su u normativnom delu ustava vezani uz konkretne ustavne odredbe na koje se odnose. Odsustvo operacionalizacije navedenih nacela nije saglasno nacelno iskazanoj spremnosti da se akti medjunarodnog prava i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava uvaze, a njihova pravila implementiraju u unutrasnje pravo i postanu njegov sastavni deo. O tome govori vise primera:

Ustav sadrzi pravilo da se slobode, prava i duznosti gradjana utvrdjuju ovim Ustavom (clan 19), ali ne navodi akte niti opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava.

Ustav utvrdjuje da se slobode i prava coveka i gradjanina ostvaruju, a duznosti ispunjavaju na osnovu Ustava (clan 67 stav 1), ali ne i na osnovu akata i opsteprihvacenih pravila medjunarodnog prava.

Ustavom je uredjeno da se nacin ostvarivanja sloboda i prava gradjana moze propisati samo zakonom i samo u slucaju i pod uslovom da je to predvidjenom Ustavom (clan 67 stav 2), sto iskljucuje mogucnost da se u ovim pitanjima primenjuju akti medjunarodnog prava kao i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava.

Slobode i prava gradjana, prema izricitoj odredbi Ustava SRJ (clan 67 stav 4) uzivaju sudsku zastitu, ali ne i medjunarodno-pravnu zastitu uredjeni aktima medjunarodnog prava.

Izuzetak u tom pogledu je medju nadleznostima Saveznog ustavnog suda. U postupku ocene ustavnosti zakona (clan 124 stav 1 tacka 2) ovaj sud odlucuje o “saglasnosti zakona, drugih propisa i opstih akata sa Ustavom Jugoslavije i sa potvrdjenim i objavljenim medjunarodnim ugovorima”. Tako odredjena nadleznost Saveznog ustavnog suda govori u prilog zakljucku da se potvrdjeni i objavljeni medjunarodni ugovori smatraju delom unutrasnjeg prava kao i da imaju pravnu snagu jacu od zakona.

Drugo, u praksi sudova koji odlucuju o zastiti sloboda i prava gradjana ne primenjuju se akti medjunarodnog prava . Praksa sudova govori da u pravnom sistemu SRJ nije prisutna svest o obaveznosti medjunarodnog prava koje uredjuje slobode i prava gradjana, cak ni kada je SRJ ratifikovala ugovor, iskazujuci tako formalnu spremnost da postuje i primenjuje pravila medjunarodnog prava, a jos manje kada su u pitanju opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava. Povod ovakvoj sudskoj praksi su i konkretne ustavne odredbe sadrzane u normativnom delu ustava.

Primer pruza odredba Ustava Republike Srbije koja utvrdjuje da sudovi sude na osnovu ustava i zakona i drugih opstih akata (clan 96 stav 1) ne navodeci u tom kontekstu medjunarodne akte. Ustav SRJ ne sadrzi slicnu odredbu.

Trece, katalog sloboda i prava gradjana kao i sadrzina pojedinih sloboda i prava zajemcenih ustavom nije saglasna sadrzini koju istim takvim pravima daju akti medjunarodnog prava. Uporedjivanje sadrzaja konkretnih ustavnih jemstava pojedinih sloboda i prava, posebno osnovnih sloboda i prava ukazuje da Ustav SRJ, a narocito Ustav Republike Srbije, odstupaju od standarda sadrzanih u medjunarodnim dokumentima o ljudskim pravima koje je SRJ ratifikovala [6] . To se ogleda u odsustvu nekih garancija predvidjenih medjunarodnim pravom, rezimu sloboda i prava u vanrednim prilikama [7] kao i u uopstenim formulacijama odredjenih sloboda i prava koje malo govore o njihovoj stvarnoj sadrzini.

Pravo na pristup sudu, koje garantuje medjunarodno pravo [8] , u Ustavu SRJ nije eksplicitno zagarantovano kao pravo gradjana, uprkos tome sto Ustav sadrzi nacelnu odredbu da slobode i prava gradjana uzivaju sudsku zastitu (clan 67 stav 4). Ustav garantuje svakome “pravo na jednaku zastitu svojih prava u zakonom utvrdjenom postupku” (clan 26 stav 1). Ovo pravilo garantuje jednakost u postupanju i zakonsko uredjivanje procedure. Ali ono dopusta i interpretaciju koja nuzno ne podrazumeva sudsku zastitu svakog pojedinog prava, vec omogucava i zastitu prava i pred drugim organima. Pored toga, prema misljenju nekih autora [9] u ustavu nedostaju izricita ustavna jemstva nekih vaznih instituta koji se vezuju uz pravo na pravicno sudjenje i predstavljaju vazne organizacione i procesne garancije za realizaciju ovog prava (npr. nacelo javnosti sudjenja, nacelo nepristrasnosti suda [10] i pravo na nezavisno sudstvo [11] , pravo na prirodnog sudiju [12] , pravo na svedoke odbrane, zastita svedoka, odsustvo procesnog pravila koje zabranjuje javno komentarisanje sudjenja koja su u toku [13] , i sl.). Ustav Republike Srbije sadrzi neke od ovih garancija, kao npr. nacelo samostalnosti i nezavisnosti sudova (clan 96 stav 1), nacelo javnosti rada (clan 97 stav 1), koje se samo izuzetno moze iskljuciti kada je to odredjeno zakonom (clan 97 stav 2), nacelo kolegijalnosti sudjenja (clan 98 stav 1) od kojeg su moguci izuzetci predvidjeni zakonom (clan 98 stav 2).

Cetvrto, pravo gradjana da se obrate medjunarodnim institucijama nadleznim za zastitu sloboda i prava zagarantovano je samo Ustavom Republike Crne Gore (clan 44 stav 2), dok Ustav SRJ i Ustav Republike Srbije ne garantuju pravo obracanja medjunarodnim institucijama za zastitu sloboda i prava. Takvo resenje stavlja gradjane SRJ u nejednak polozaj i ujedno pokazuje nespremnost drzave da postuje medjunarodne obaveze i prihvati medjunarodni standard koji garantuje pravo na obracanje medjunarodnim institucijama za zastitu ljudskih prava.

Uprkos ustavom proklamovanih nacela o primatu medjunarodnog nad unutrasnjim pravom u domenu ljudskih prava i njihove zastite, izostaje implementacija tih nacela u pravni sistem i njihova prakticna primena. Nacelo vladavine prava nalagalo bi da nacela budu konkretizovana ne samo u normativnom delu ustava vec i u celini pravnog sistema.

II
USTAVNO SUDSKA ZASTITA SLOBODA I PRAVA GRADJANA – USTAVNA ZALBA

Ustavno sudska zastita sloboda i prava gradjana ostvaruje se u odlucivanjem o zastiti ustavnosti i zakonitosti kao i u obliku neposredne zastite ustavom garantovanih sloboda i prava gradjana [14] . Prednost u analizi bice data neposrednoj ustavno sudskoj zastiti sloboda i prava gradjana.

Opsti ustavno-pravni principi koje treba imati u vidu pri razmatranju ovlascenja Saveznog ustavnog suda da stiti slobode i prava gradjana u postupku po ustavnoj zalbi:

Opsta nacela

nacelo priznavanja sloboda i prava coveka i gradjana koje priznaje medjunarodno pravo (clan 10 Ustava SRJ)

nacelo da su slobode i prava coveka i gradjanina ograniceni jednakim slobodama i pravima drugih i tada kada je to utvrdjeno Ustavom (clan 9 stav 4 Ustava SRJ)

nacelo da se slobode, prava i duznosti coveka i gradjana kojima se obezbedjuje njihova ravnopravnost utvrdjuju saveznim Ustavom (clan 19 Ustava SRJ)

nacelo da se slobode i prava coveka i gradjanina ostvaruju, a duznosti ispunjavaju na osnovu Ustava (clan 67 stav 1 Ustava SRJ)

Posebna prava

pravo na jednaku zastitu sloboda i prava (clan 26 stav 1 Ustava SRJ koji utvrdjuje da “svako ima pravo na jednaku zastitu svojih prava u zakonom utvrdjenom postupku”)

pravo na zalbu (clan 26 stav 2 Ustava SRJ “Svakome se jamci pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se resava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu”)

pravo na sudsku zastitu sloboda i prava gradjana (clan 67 stav 4 Ustava SRJ koji utvrdjuje da “slobode i prava priznate i zajamcene ovim ustavom uzivaju sudsku zastitu”)

obaveza drzavnih organa (Saveznog ustavnog suda) da obezbede ustavno sudsku zastitu sloboda i prava gradjana (clan 124 stav l tacka 6 Ustava SRJ, a u vezi sa clanovima 77 stav 1 tacka 1 i 128 Ustava SRJ)

Navedena nacela i posebna prava odnosno duznosti uspostavljaju osnovni normativni okvir unutar koga se ostvaruje pravo na zastitu sloboda i prava gradjana i posebno pravo na neposrednu ustavno-sudsku zastitu sloboda i prava gradjana u postupku po ustavnoj zalbi. Ustavni sistem, dakle, pruza mogucnost neposredne ustavno-pravne zastite sloboda i prava gradjana pred Saveznim ustavnim sudom u postupku po ustavnoj zalbi. Ovakav zakljucak ne pociva samo na ustavnoj normi koja odlucivanje o ustavnoj zalbi stavlja u nadleznost Saveznom ustavnom sudu, vec i ustavnim normama koje se odnose na ustavne garancije sloboda i prava gradjana kao i na posebna, Ustavom utvrdjena prava koja su neposrednije vezana uz zastitu sloboda i prava gradjana.

Nasuprot tome stoji praksa Saveznog ustavnog suda koji je tokom proteklih 8 godina rada odlucio u vise od 100 slucajeva o odbacivanju ustavne zalbe, koji ni u jednom slucaju nije meritorno odlucio o ustavnoj zalbi, kao i da su sve ustavne zalbe odbacene.

Poredeci ustavne norme i dosadasnju praksu Saveznog ustavnog suda, sudija toga suda, gospodin Vesovic na Savetovanju o Ustavnoj zalbi, odrzanom u Saveznom Ustavnom sudu sa pravom ukazuje da ovakva praksa Saveznog ustavnog suda “ne moze biti u duhu Ustava, koji, ne slucajno, sadrzi odredbu o ustavnoj zalbi” kao i da se “mora nastojati da ustavna odredba o ustavnoj zalbi kao sredstvu za zastitu sloboda i prava coveka i gradjanina, ne ostane na ravni proklamacije”.

Da li u Ustavu SRJ i Zakonu o Saveznom ustavnom sudu postoje odredbe na koje je oslonjena dosadasnja praksa Saveznog ustavnog suda, koje su to norme i na koji se nacin interpretiraju?

Praksa Saveznog ustavnog suda u postupanja po ustavnim zalbama oslonjena je iskljucivo na ustavom propisani uslov za primenu ustavne zalbe (“Savezni ustavni sud odlucuje o ustavnoj zalbi kad nije obezbedjena druga pravna zastita” clan 128). Svoju praksu Savezni ustavni sud nije temeljio na drugim ustavnim odredbama, onima koje ga ovlascuju da stiti slobode i prava gradjana utvrdjene Ustavom (npr. clan 10, clan 26, clan 67 stavovi 1 i 4, clan 124 stav 1 tacka 6)

Kljucno pitanje je, dakle, kako interpretirati sadrzaj i domet uslova za odlucivanje o ustavnoj zalbi koje utvrdjuje Ustav SRJ u clanu 128. Da li se ova ustavna norma moze interpretirati izdvojeno iz celine opstih principa i posebnih ustavom utvrdjenih prava koja se odnose na jemstva i zastitu sloboda i prava gradjana.

Buduci da je uslov za primenu ustavne zalbe presudno pitanje za dosadasnju praksu Saveznog ustavnog suda paznju bih skoncentrisala na njegovo razmatranje, posebno na neuskladjenost ustavnih pravila koja uredjuju zastitu sloboda i prava gradjana [15] .

Prvo, osnovnim odredbama Ustava SRJ utvrdjuje se da “SRJ, priznaje i jamci slobode i prava coveka i gradjanina koje priznaje medjunarodno pravo” (clan 10). Otuda sledi da SRJ prihvata opste pravo gradjana na obracanje sudu u cilju zastite svojih sloboda i prava. Ovo pravo Ustav SRJ i eksplicitno garantuje u poglavlju o slobodama i pravima gradjana.

Drugo, je opste pravilo da “slobode i prava priznate i zajamcene Ustavom uzivaju sudsku zastitu” (clan 67 stav 4). Ovo pravilo utvrdjeno je u poglavlju o slobodama i pravima gradjana kao opsta norma na kojoj pociva zastita svih sloboda i prava gradjana. Sistematskim tumacenjem Ustava SRJ ono se mora uzeti u obzir pri interpretaciji celokupnog sistema zastite sloboda i prava gradjana.

Trece je ustavna norma da se slobode i prava gradjana ostvaruju neposredno na osnovu Ustava (clan 67 stav 1). Iz navedenog pravila sledilo bi da organ koji je prema Ustavu nadlezan da stiti Ustav od povreda, ima posebnu obavezu da brine o zastiti onih ustavnih odredbi koje se primenjuju na osnovu samoga Ustava. Ovo pravilo je osnov za uspostavljanje nadleznosti Saveznog ustavnog suda da i neposredno stiti slobode i prava gradjana.

Cetvrto je pravilo prema kome je Savezni ustavni sud nadlezan da odlucuje o “ustavnim zalbama zbog povrede pojedinacnim aktom ili radnjom sloboda i prava coveka i gradjanina utvrdjenih ovim ustavom” (clan 124 stav 1 tacka 6). Postoji, dakle, poseban organ, ustanovljen Ustavom SRJ, u cijoj je nadleznosti odlucivanje o zastiti sloboda i prava gradjana

Nasuprot citiranim ustavnim odredbama stoji ustavna odredba (clan 128) koja primenu ustavne zalbe vezuje uz ispunjenje jednog prethodnog uslova. To je postojanje “druge pravne zastite”, dakle, ukljucuje svaki oblik pravne zastite. Stroga interpretacija ovog ustavnog pravila iskljucuje mogucnost da Savezni ustavni sud postupa po ustavnoj zalbi u slucajevima u kojima je obezbedjen bilo kakav oblik pravne zastite.

Pojmovi “druga pravna zastita” (clan 128) i “sudska zastita” (clan 67 stav 4) su pojmovi razlicitog znacenja

Pojam “druga pravna zastita” nije dovoljno odredjen i trazi blize preciziranje (npr. da li se pod ovaj pojam moze podvesti samo zastita koja se obezbedjuje pred organima drzavne vlasti, i koji su to organi drzavne vlasti koji odlucuju o pravnoj zastiti sloboda i prava; da li ovaj pojam ukljucuje i zastitu pred nedrzavnim organima i pod kojim uslovima i sl.).

Pojam “sudska zastita” ima odredjeno i jasno znacenje. To je zastita sloboda i prava gradjana pred sudovima. Sudska zastita sloboda i prava predvidjena je kako medjunarodnim pravom na koje se Ustav SRJ poziva kada su u pitanju slobode i prava gradjana (clanovi 10 i 16), tako i Ustavom SRJ (clan 67 stav 4). Najzad ovaj termin koristi i Ustav Republike Crne Gore (clan 113) kada utvrdjuje uslove pod kojima se moze koristiti ustavna zalba.

Ako se ustavne odredbe koje se odnose na zastitu sloboda i prava dovedu u vezu moze se postaviti pitanje da li je gradjaninu u svakom slucaju povrede njegove slobode ili prava, omogucena sudska zastita, kako to nalazu akti medjunarodnog prava i sam Ustav SRJ, ili je moguce da neke slobode i prava ne uzivaju sudsku zastitu, vec neki drugi vid pravne zastite? I dalje, da li ce slobode i prava kojima zastitu ne obezbedjuju sudovi, biti lisena zastite i pred Saveznim ustavnim sudom, upravo iz razloga sto postoji neki vid njihove pravne zastite?

Odgovor na postavljena pitanja bi morao poci od toga da je sudska zastita sloboda i prava gradjana primarni i osnovni oblik zastite sloboda i prava i da gradjani imaju pravo da se koriste pravom na sudsku zastitu svojih sloboda i prava. Takodje, ne sme se izgubiti iz vida da ukoliko se sudska zastita sloboda i prava gradjana supstituise nekim drugim vidom pravne zastite, gradjanin cija sloboda ili pravo su povredjeni nece se moci koristiti svim sredstvima pravne zastite koja mu stoje na raspolaganju u slucaju kada je obezbedjena sudska zastita.

Ekstenzivno tumacenje pojma “druga pravna zastita”, koje fakticki iskljucuje mogucnost zastite sloboda i prava gradjana u postupku ustavne zalbe ne bi bilo u saglasnosti sa Ustavom, jer je institut ustavne zalbe predvidjen Ustavom, a odlucivanje o ustavnoj zalbi stavljeno u nadleznost Saveznog ustavnog suda.

Neki primeri slucajeva u kojima bi Savezni ustavni sud mogao odlucivati o zastiti sloboda i prava gradjana u postupku po ustavnoj zalbi?

Evidentne povrede sloboda i prava gradjana . Da bi Savezni ustavni sud mogao postupati u ovakvim slucajevima potrebno je precizirati uslove za postupanje Suda i u tom smislu dopuniti Zakon o Saveznom ustavnom sudu. Kriterijumi koji bi pri utvrdjivanju ovih uslova mogli biti uzeti u obzir su npr:

Priroda slobode ili prava koje je povredjeno – to bi mogla biti samo osnovna, dakle, ustavna, a ne i zakonska prava. Slobode i prava cija sadrzina se uredjuje neposredno Ustavom bila bi zasticena ukoliko je njihova povreda evidentna. Oslonac za utvrdjivanje kataloga ovih prava mogao bi se traziti u tzv. apsolutno zasticenim pravima [16] koja se ne mogu ogranicavati ni u vreme vanrednih prilika, a koja su Ustavom SRJ taksativno navedena (clan 99 stav l tacka 11). U ovom kontekstu moguce je sagledati i problem nejednako razvijene normativne (zakonske) i pojedinacne zastite sloboda u odnosu na takvu zastitu prava gradjana.

Subjekti koji su ovlasceni da pokrenu postupak po ustavnoj zalbi u ovakvim slucajevima. Buduci da u ustavnom sistemu vise ne postoji savezni organ nadlezan za ljudska prava i zastitu manjina pravo na pokretanje postupka trebalo bi ustanoviti kao pravo odgovarajuceg saveznog organa koji sada obavlja ove nadleznosti. Slicnim pravom trebalo bi da raspolaze i sam Savezni ustavni sud, koji inace ima pravo da na svoju inicijativu pokrece postupak ocene ustavnosti, pa ne bi bilo protivno duhu Ustava ovlastiti Sud da pokrece postupak i u slucaju zastite Ustavom zagarantovanih sloboda i prava gradjana.

U vezi sa iznetim potrebno je ukazati i na specificnost sadrzaja nekih sloboda i prava zagarantovanih ustavom koja spadaju u grupu tzv. neutuzivih prava. Iako zagarantovana, formulacija ovih prava u ustavu ne omogucava njihovu utuzivost, dakle, zastitu (npr. u toj su grupi slobode i prava koja pretpostavljaju obavezu drzave da sprovodi odredjen program ili politiku od cije realizacije zavisi ostvarivanje slobode ili prava (npr. “porodica i majka uzivaju posebnu zastitu”, clan 61 stav 1 Ustava). Ovakva prava trebalo bi posebno razmotriti kako bi se utvrdilo da li neka od njih ipak mogu biti zasticena u postupku po ustavnoj zalbi.

Povrede sloboda i prava gradjana izvrsene aktima predstavnickih tela [17] . Potrebno je blize precizirati koji su to akti.

Kako ustavna zalba moze biti pokrenuta samo u slucaju povrede slobode ili prava pojedinacnim aktima to mogu biti, dakle, pojedinacni akti skupstina. Veliki broj ovakvih akata skupstine donose odlucujuci o izborima (razresenjima) koja su u nadleznosti skupstina. Za povrede sloboda i prava koja su vezana za izbore, obezbedjena parcijalna zastita (npr. nadleznost Saveznog ustavnog suda da odlucuje o povredi prava u toku izbora saveznih organa). Takvi sporovi pred Saveznim ustavnim sudom resavali bi se pozivom na nadleznost Saveznog ustavnog suda da odlucuje o izbornim sporovima koji nastanu pri izboru saveznih organa. Ali ostaje pitanje da li je obezbedjena adekvatna ustavno-sudska zastita i u izborima o kojima odlucuju druge skupstine (npr. skupstine lokalnih zajednica) jer Ustav republike Srbije ne poznaje ustavnu zalbe. Zastita u postupku ustavne zalbe mogla bi se ustanoviti i za povrede sloboda i prava koje nastanu u toku izbora koji su u nadleznosti skupstina.

Ustavna zalba bi se mogla koristiti kao instrument zastite sloboda i prava u odnosu na pojedinacne akte skupstina kojima se odlucuje o razresenjima, jer se ovi pojedinacni akti skupstine ne mogu podvesti pod izborne sporove, cak ni kada je u pitanju Savezni ustavni sud, jer je njegova nadleznost u izbornim sporovima jasno odredjena i vezana je samo za “povredu prava u toku izbora”.

Ustavna zalba bi bila pogodno sredstvo za zastitu pasivnog birackog prava izabranih poslanika i odbornika. Ovim instrumentom stitio bi se mandat poslanika od povreda koje mogu biti ucinjene u postupku odlucivanja o prestanku mandata poslanika odnosno odbornika. Praksa skupstinskog zivota pruza vise ovakvih primera. Pravo poslanika odnosno odbornika da koriste pasivno biracko pravo treba zastititi kako od povreda koje ovom pravu mogu naneti same politicke stranke na cijim su listama poslanici izabrani, odnosno ciji su kandidati su odbornici bili. Zastitom bi morali, u ovom slucaju, biti obuhvaceni kako akti o kojima skupstine odlucuju na plenarnom zasedanju, tako i akti radnih tela skupstine koja inace, u praksi svojataju ustavom utvrdjenu nadleznost skupstine da odlucuje o ovim pitanjima. Zastita ovih prava znacajna je posebno stoga, sto se na ovaj nacin moze naknadno menjati volja biraca pa je otuda povredjeno ne samo pasivno pravo poslanika vec i aktivno biracko pravo velikog broja gradjana. Najzad, skupstinska praksa pokazuje primere razlicitog postupanja u istim stvarima cime je povredjeno i ustavno nacelo o jednakosti gradjana.

Paznju zasluzuje i zastita pasivnog birackog prava poslanika odnosno odbornika u slucajevima kada skupstina ne zaseda i ne obavlja svoje nadleznosti. Nesazivanjem sednica poslanici odnosno odbornici su spreceni da ostvaruju svoje pasivno biracko pravo kao i niz prava koja iz njega proisticu. U ovom slucaju povredu prava izaziva necinjenje, odnosno propustanje.

Ustavna zalba mogla bi se koristiti i pri zastiti imunitetskih prava poslanika odnosno odbornika, ukoliko je ovim pravima naneta povreda u postupku odlucivanja o njima. Zastita bi obuhvatala kako akte, odnosno odluke skupstine tako i akte radnih tela skupstine.

Zakonom o Saveznom ustavnom sudu ova bi pitanja mogla biti precizirana.

Izneta argumentacija upucuje na zakljucak da ustavna zalba ima svoje mesto u sistemu zastite sloboda i prava gradjana, a da Savezni ustavni sud ima razloga da svoju dosadasnju praksu u odlucivanju o ustavnoj zalbi preispita i izmeni je u pozitivnom pravcu, koristeci efektivno svoje ustavom utvrdjeno ovlascenje da stiti slobode i prava gradjana.

III
O JEDNOJ INSTITUCIJI ZASTITE SLOBODA I PRAVA

U pravnom sistemu Jugoslavije zastita sloboda i prava gradjana ostvaruje se pred organima uprave u dvostepenom postupku, pred sudovima, sto je ujedno i osnovni vid zastite sloboda i prava i pred ustavnim sudovima. U unutrasnjem pravu uprava, sudovi i ustavni sudovi su jedini organi drzavne vlasti pred koji odlucuju o zastiti sloboda i prava.

Ombudsman [18] kao zastitnik prava gradjana ne postoji u ustavnom i pravnom sistemu SRJ, kako na nivou savezne drzave tako i u federalnim jedinicama. Ovom prilikom ne bismo sire obrazlagali status, ovlascenja i ulogu ombudsmana u zastiti sloboda i prava. Mozda je za ovu priliku dovoljna preporuka sa ovog skupa da se u predstojecoj, nesumnjivo temeljnoj reviziji pravnog sistema ustanovi ova specificna institucija za zastitu sloboda i prava gradjana.

[1] Sire o pravu na pravnu zastitu sloboda i prava gradjana, M. Pajvancic: “Pravo na zastitu sloboda i prava gradjana”, Zbornik “Rekonstrukcija pravnog sistema Jugoslavije na osnovama slobode, demokratije, trzista i socijalne pravde”, Pravni fakultet, Novi Sad, 2000, str. 89-97.
[2] Sire o statusu i zastiti sloboda i prava gradjana u ustavnom sistemu Jugoslavije, M. Pajvancic: “Zastita sloboda i prava gradjana – ustavni koncept” u Zborniku “Gradjanin u pravnom sistemu Jugoslavije”, Helsinski odbor za ljudska prava, Beograd 1999, str. 37-51.
[3] Sire kod M. Pajvancic: “O jednom obliku ustavne zastite sloboda i prava gradjana”, Zbornik “Demokraticnost poretka u SRJ – problemi, mogucnosti i pravci unapredjivanja”, CANU, 1996, str. 39-51.
[4] Sire kod M. Pajvancic: “O opstim interesima drustva kao ustavom utvrdjenim ciniocima ogranicavanja prava garantovanih Ustavom”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu XXIII/4, 1989, str. 119-205, kao i M. Pajvancic “Ustavni okviru unutar kojih su zajemcene slobode i prava gradjana”, Arhiv za pravne i drustvene nauke br. 2-3/1991, str. 230-237.
[5] Sire o zastiti sloboda i prava gradjana pred upravom, M. Pajvancic: “Zastita gradjana pred upravom”, Zbornik “Pravna i politicka misao Mihajla Ilica”, Pravni fakultet, Beograd, 1995 str. 244 do 249.
[6] Sire kod V. Dimitrijevic i M. Paunovic “Ljudska prava”, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997.
[7] Sire kod V. Vasilijevic: “Ljudska prava u vanrednim prilikama”, Anali br. 1-2/1993 str. 43-58; S. Gajin: “Zastita ljudskih prava u uslovima vanrednog stanja”, Pravni zivot br. 9/1995, str. 835- 851; M. Pajvancic: “Rezim sloboda i prava gradjana u vanrednim prilikama – komparativni pristup”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1993, str. 73 do 79.
[8] Npr. vec Opsta deklaracija o pravima coveka (1948) propisuje da svako ima potpuno i jednako pravo da o njegovoj stvari, gradjanskopravnoj ili krivicnoj, pravicno i javno raspravi i odluci nezavisno i neprostrasni sud (clan 10). Pakt o gradjanskim i politickim pravima (1966) u clanu 14 i Evropska konvencija o ljudskim pravima (1950) u clanu 6, garantuju pravo okrivljenog da mu se sudi posteno i javno u razumnom roku i od strane nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom.
[9] Videti V. Dimitrijevic i M. Paunovic: “Ljudska prava”, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997, str. 281.
[10] Sire kod Z. Mrsevic: “Uloga nezavisnog pravosudja u zastiti ljudskih prava”, Jugoslovenska revija za medjunarodno pravo, br. 2-3/1990, str. 174-184.
[11] Pravo na nezavisni sud kao ustanovljeno da “osigura zakonitost i supstancijalna ljudska prava, ... vremenom je i samo postalo jedno od osnovnih ljudskih prava” M. Grubac “Nezavisno sudstvo i pravna drzava”, Zbornik “Uspostavljanje moderne demokratske i pravne drzave u Srbiji”, SANU, 1997, str. 369-377.
[12] Ovo pravo zagarantovano je Montrealskom deklaracijom (clan 2.43).
[13] U vezi sa sudjenjima koja su u toku, M Grubac posebno skrece paznju na komentarisanje sudjenja putem sredstava javnog publiciteta kao i od strane organa izvrsne vlasti, sto se protivi nacelu sudske nezavisnosti.
[14] Sire kod V. DJuric: “Ustavna zalba”, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2000, kao i dr D. Stojanovic: “Ustavno sudstvo i zastita prava i sloboda coveka i gradjanina”, Pravni zivot br. 12/1995, str. 185.
[15] Sire o vidovima krsenja ustava u materiji sloboda i prava gradjana kod M. Pajvancic: “Ogledi o krsenju ustava”, Zbornik “Ustavnost i vladavina prava”, CUPS, Beograd, 2000, str. 255 do 301.
[16] O ratnim uredbama K. Cavoski, Zbornik “Ustavnost i vladavine prava”, CUPS, Beograd, 2000, str. 301
[17] Sire kod Z. DJukic Veljovic: “Ustavno-sudska zastita izbornog prava”, Pravni zivot br. 12/1995 str. 1995 str. 217; S. Bajic: “Izborni sporovi pred ustavnim sudom”, Pravni zivot br. 12/1996 str. 351; S. Vucetic: “Lex spetialis kao negacija vladavine prava”, Pravni zivot, br. 12/III str. 201.
[18] Sire u referatima sa naucnog skupa: “Ombudsman – zasitnik prava gradjana”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XXIV, br. 3-4/1990

www.lex.org.rs • Lex ID • Info • Aktivnosti i rezultati • PROJEKTI • Članovi • Kontakt
LEX Advokatska kancelarija • LEX Konsalting